Шубҳа: «Улар буни ибодат эканини билмайдилар».

بسم الله الرحمن الرحيم

Шубҳа: «Улар буни ибодат эканини билмайдилар».

Жавоб: Бу масъала очиқ ва равшан, динда маълум билишлик зарур бўлган масъаладир. Ва улар буни тушинмасликлари ёки билмасликлари билан маъзур (узрли) эмаслар. Чунки уларни бу масъалани билмасликлари ва ҳақдан юз ўгириб кетишларига фақатгина ўзлари сабабчидирлар. Яъни ҳавои нафсларига эргашиб ёки ота-боболарига кўр-кўрона эргашиб кетишганидир.

Имом ас-Санъани (1182 йилда вафот этган) бу шубҳани, яъни улар бу феълларини ибодат деб номламасликлари ва уни ибодат ҳисобламасликларини қуйидаги сўзи билан рад этади:

والأسماء لا أثر لها ولا تغير المعاني، ضرورة لغوية وعقلية وشرعية، فإن من شرب الخمر وسماها ماء، ما شرب إلا خمرا وعقابه عقاب شارب الخمر، ولعله يزيد عقابه للتدليس والكذب في التسمية

«Исмлар ўзгариши билан маъно ўзгариб қолмайди. Чунки бу луғавий, ақлий ва шаръий заруратдир. Кимки хамрни ичиб сув ичдим деса ҳам хамр ичган бўлади. Ва уни жазоси ҳам хамр ичган одамни жазоси бўлади. Ва ёлғон сўзлагани учун жазоси ортиши ҳам мумкин». «Татҳир ал-иътиқод», 26.

Шунинг учун қабрпарастлар истиғосани (мадад сўрашни) ибодат деб номлаб уни ибодат ҳисоблайдими ёки йўқми бу аҳамиятга эга эмасдир. Агарда улар ибодатни якка Аллоҳга қилмасалар буни улар қандай номлаб, қандай ҳисобласалар ҳам, уларнинг ҳукми Аллоҳдан бошқага ибодат қилаётган мушриклар ҳукмидадир.

Имом ас-Санъаний яна айтади:

ولا ينفعهم قولهم : نحن لا نشرك بالله شيئا، لأن فعلهم أكذبَ قولهم

Уларни: «Биз Аллоҳга ширк келтирмияпмиз», деган гаплари фойда бермайди. Чунки уларни қилаётган амали, сўзлари ёлғон эканини исботлаб турибди. «Татҳир ал-иътиқод», 22

Шунингдек бу шубҳага имом аллома, Нажд уламоларининг муфтийси Абу Батийн ан-Наждий (1282 йилда вафот этган) шундай дейди:

قال الله تعالى: {اتَّخَذُوا أَحْبَارَهُمْ وَرُهْبَانَهُمْ أَرْبَابًا مِنْ دُونِ اللَّهِ وَالْمَسِيحَ ابْنَ مَرْيَمَ وَمَا أُمِرُوا إِلَّا لِيَعْبُدُوا إِلَهًا وَاحِدًا لَا إِلَهَ إِلَّا هُوَ سُبْحَانَهُ عَمَّا يُشْرِكُونَ}وروى الإمام أحمد والترمذي وغيرهما أن عدي بن حاتم قدم على النبي صلى الله عليه وسلم وكان قد تنصر في الجاهلية فسمع النبي صلى الله عليه وسلم يقرأ هذه الآية {اتَّخَذُوا أَحْبَارَهُمْ وَرُهْبَانَهُمْ أَرْبَابًا مِنْ دُونِ اللَّهِ} الآية فقال للنبي صلى الله عليه وسلم إنهم لم يعبدوهم فقال: «بلى إنهم حرموا عليهم الحلال وأحلوا لهم الحرام فاتبعوهم فذلك عبادتهم إياهم»وقال ابن عباس وحذيفة بن اليمان في تفسير هذه الآية: إنهم اتبعوهم فيما حللوا. وقال الربيع بن أنس قلت لأبي العالية كيف كانت تلك الربوبية [في بني اسرائيل؟ قال: كانت الربوبية] أنهم وجدوا في كتاب الله ما أمروا به وما نهوا فقالوا لن نسبق أحبارنا بشيء، فما أمرونا به ائتمرنا وما نهونا عنه انتهينا لقولهم. فاستنصحوا الرجال ونبذوا كتاب الله وراء ظهورهم. وقال أبو البحتري: أما أنهم لم يصلو لهم ولو أمروهم أن يعبدوهم ما أطاعوهم، ولكن أمروهم فجعلوا حلال الله حرامه وحرامه حلاله فأطاعوهم فكانت تلك الربوبية. انتهى فكذلك ما يفعله عباد القبور في سؤالهم من المقبورين قضاء الحاجات وتفريج الكربات والتقرب إليهم بالنذور والذبائح عبادة منهم للمقبورين وإن كانوا لا يسمونه ولا يظنونه عبادة

Аллоҳ таъоло шундай дейди: «Яҳуд ва насоролар Аллоҳни қўйиб ўзларини олим ва роҳибларини ва Масих ибн Марямни ўзларига робб қилиб олдилар». (9:31) Имом Аҳмад ва ат-Термизий ва бошқалар ривоят қилади: Адий ибн Хотим Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам олдиларига келганида у насроний дийнида эди. Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам шу оятни ўқиганида «Улар ибодат қилмайдилар», деди, Адий ибн Хотим. Шунда Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи ва саллам: «Улар ҳалол нарсага ҳаром ҳукмини бериб, ҳаром нарсага ҳалол ҳукмини берсалар, уларга итоат қилардилар. Ана шу уларнинг ибодатларидир», дедилар. Ибн Аббос ва Ҳузайфа ибн Ямонийдан шу оятни тафсирида айтадилар: «Улар ўзларини олим ва роҳибларига ҳалол қилиб берган нарсаларида эргашдилар». Робий’ ибн Анас айтади: «Мен Абул Олиядан сўрадим: »Бану Исроилни робб қилиб олишлиги қандай эди?« У жавоб бердики: »Улар Аллоҳни китобидаги буйруқ ва қайтариқларни кўриб айтдиларки: Биз ўзимизни олимларимиздан олдинга ўтиб кетмаймиз. Улар нимани буюрса қиламиз, нимадан қайтарса қайтамиз. Улар бу сўзлари билан инсонларни сўзларига итоат қилиб Аллоҳни китобини орқаларига қўйдилар«. Абул Бухтарий айтади: »Улар ўзларини олимларига ва роҳибларига ибодат қилмадилар. Агарда улар ўзларига ибодат қилишларига буюрганда ҳам итоат қилмасдилар. Балки улар Аллоҳ ҳаром қилган нарсани ҳалол ва ҳалол қилган нарсани ҳаром қилиб бердилар ва улар шунга итоат қилди. Мана шу уларни ўз олим-роҳибларини робб қилиб олганларидир«. Ҳудди шунга ўхшаб қабрпарастларнинг қабрлардан хожатларини сўрашлиги ва ғам-ташвишларини аритишларини сўраб назрлар аташи ва қурбонликлар сўйиши ҳам уларнинг қабрга қилаётган ибодатларидир. Гарчи бошқа ном билан номласалар ҳам. »Таъсис ат-тақдис фий кашф талбийс Давуд ибн Жиржийс», 1/96.

Шунинг учун бу шубҳанинг ёлғон экани аён бўлди. Ва шубҳалар аритилди. Ва барча ҳамдлар ёлғиз Аллоҳгадир.

Комментарии запрещены.

Создайте сайт или блог на WordPress.com Тема: Baskerville 2, автор: Anders Noren.

Вверх ↑